О књизи: 2011 / Вагнеров геније заузима једно од првих места у светској музичкој баштини, а његово дело чини читаву еру у историји музике. Међутим, полемика око њега и даље не јењава, код неких Вагнерова дела изазивају фанатично одушевљење, а код других упорно одбијање. Саксонске власти су га прогањале због револуционарних активности, а Руси су му наручили „Националну химну“. Примао је огромне хонораре и био је патолошки дужник због своје незаситне љубави према луксузу. Композитор се дружио са руским револуционаром М. Бакуњином, баварским краљем Лудвигом ИИ, филозофима А. Шопенхауером и Ф. Ничеом, а сродио се и са Ф. Листом. За многе савременике Вагнер је био оличење „необуздана морала“, разарач породица, али је и сам искрено волео и налазио срећу у породичном животу, окружен децом и псима. Вагнера називају претечом нацистичке идеологије Трећег рајха и Хитлеровим омиљеним композитором. Он је инсистирао да уметност треба да има морални утицај на јавност; срж његових заплета биле су хуманистичке идеје које су се налазиле само у античким митовима. После његове смрти, сама његова судбина постала је мит…